ZORAN RADMILOVIĆ

 

Tekst: Ivan Tomašević
Režija: Andrea-Ada Lazić
Igra: Ivan Tomašević
Scenografija: Ivan Tomašević
Slikar izvođač: Rade Stanković-Stankelja
Ton Majstor: Kosta Pavlović
Majstor svetla: Radivoj Kostadinović
Dekorater i rekviziter: Mladen Simić
Tehnički šef: Mihailo Brezina

 

 

Sigurno ne bismo pogrešili da smo ovoj predstavi dali naziv “U ime žrtava proizvoljnih ocena” (mediokriteta). Bavimo se poslom – umetnošću, čiji se kvalitet može meriti samo subjektivnim merilima onog ko ocenjuje. Mnogi veliki i talentovani umetnici bi danas važili za vrhunske da nisu bili savremenici genija kao što su: Leonardo, Pikaso, Dali ili Mocart. Genijima je sve dozvoljeno i sve što urade to je genijalno. Ostalima, i kada zablistaju, kada su odlični, ostaje najveći kompliment da su na trenutak podsećali na nekog od navedenih genija.

Ova priča je zasnovana na paraleli odnosa između Salijerija i Mocarta i našeg glumca i genijalnog Zorana Radmilovića. Ma koliko je priča za glumca teška i otužna, za publiku je komična, što nam je i bio cilj.