Режија: Стеван Бодрожа

Драматизација: Нина Плавањац

Дизајн лутака и сценографије и костима: Сандра Никач 

Аистент дизајнера лутака и сценографије и костима: Теодора Туловић

Стручни сарадник за анимацију: Зорана Милошаковић-Тасић

Инспицијент: Ненад Филиповић

Играју: Бранкица Себастијановић, Нела Николић, Ђорђе Крећа, Жељка Мандић, Никола Ранђеловић, Ивана Тодоровић, Јован Поповић, Зорана Милошаковић-Тасић, Јован Симеуновић

Реч писца:

Ко је Ана?

Ана је маштовита. Ана је интелигентна. Ана је храбра. Ана је брзоплето дете, и мудрија од својих година. Ана је заљубљена. Ана је ћерка и сестра, чак и када би волела да то није, али бескрајно воли своју породицу. Ана је писац који види мрак, и успева да у њему пронађе светло, чак и када га нико други не види. Али Ана је и девојчица као и свака друга, пркосна и осетљива, блесава и борбена, коју би будућност првих љубави и свађа са мамом, школских задатака и далеких путовања, тек требало да чека.

Ана је девојчица, која никада неће постати млада жена.

Њен дух је већи од суровости и дуговечнији од злобе. Снага Аниног талента и душе, оставила је светли траг у свету, који превазилази њену трагедију.

Ана је свако дете које заслужује да слободно корача светом, који деци не допушта да буду деца.

Нина Плавањац

Реч редитеља:

„Дневник Ане Франк“ је представа која настаје као комбинација драмског и луткарског театра. Становници тавана, који се две године крију од нацистичког прогањања, породица Франк и породица Ван Дан, биће приказани средствима драмског театра а њихови снови о слободи, избављењу, срећном будућем животу, који никада нису доживели, дочараће се луткарским театром. Тиме ће настати сценска синергија између бруталности онога што се збиља дешавало и онога како замишљамо да су ти људи успели да проведу толико време у једном малом, класутрофобичном простору, надајући се избављењу – уз помоћ својих снова и своје вере у људскост и правду. Постићи ћемо тако и оно што је главна мисија оваквих представа – да „избавимо“ жртве рата из опскурности статистика о броју убијених, о броју страдалих у логорима и на бојиштима, да покажемо да је свака жртва било ког рата у историји имала свој идентитет, своје људске снове, чежње и надања, да је била као било ко од нас, с том разликом што је њен живот брутално прекинут услед накарадних идеологија и политика.

Стеван Бодрожа