ЗЕЦ И ПАС

Идеја за причу „Зец и Пас“ настала је из једне од најпознатијих и најкрац́их словеначких народних прича, када пас јури зеца јер му је украо ципеле, али га до данас није ухватио. У причи, зец и пас су комшије које непрестано чекају, упоређују се и надмец́у један са другим. Зец прича причу ио томе зашто пас јури за њим, из свог угла, и његова прича је потпуно другачија од псец́е. Другачије су и иначе. Пас носи патике, зец ципеле. Зец воли шаргарепу, пас воли кобасице. Један боље чује, други боље мирише. Али имају и нешто заједничко – обоје воле да трче, јуре и играју се. Између њихових куц́а расте дрво. Зец каже да је његово, а пас тврди да је његово. Када схвате да би њихов покушај присвајања или чак насилне поделе дрвета био погубан за многе животиње које живе у сигурном заклону дебла и крошње, схватају да неке ствари у природи не могу бити поседоване јер припадају свима. На крају, пас и зец имају трку за дрво и тако сазнајемо ко је заиста бржи. Резултат утакмице је изненађујуц́и – пријатељство неочекивано процвета испод дрвета. Тако долазимо и до поуке ове приче, да ствари које волимо - делимо са нашим пријатељима.